U poslednje vreme sve češće se spominje termin „energetska efikasnost“ i sistemi toplotne izolacije su se pokazali kao efikasan način za uštedu energije. Zanima me na koji način mogu da smanjim troškove grejanja u svom domu. Kakav sistem mi preporučujete?
Toplota u domu može da se zadrži duže nego što to mislite, ali isto tako može i da brzo nestane. Sve to zavisi od brojnih faktora, od stanja u kojem se nalazi vaš dom, nebitno da li je stan ili kuća, od vaše pažnje i pažnje vaših ukućana, pa sve do toga čime i na koji način se grejete.
Jedan od načina smanjenja troškova grejanja je postavljanje fasade i termoizolacionih materijala, kompletne izolacije zidova, kako unutra, tako i spolja. Funkcija termoizolacije je da zaštiti objekat od spoljašnjih toplotnih promena i da zadrži konstantno prijatnu temperaturu u unutrašnjosti vašeg doma.
Termoizolacija predstavlja neizostavni elemenat i osnovu za uštedu pre svega toplotne energije a zatim i novca koji biste izdvajali za grejanje ili hlađenje u vrelim letnjim danima.
Odlike dobre termoizolacije su da i leti i zimi održava konstantnu prijatnu temperaturu u vašem domu. Dobra termoizolacija ne dozvoljava stvaranje kondenzacije, plesni i buđi u domu. I konačno obezbeđuje energetsku efikasnost vašeg doma i smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje.
Preporuka je da ugradite RÖFIX FIRESTOP Fasadni sistem materijala. Jakoje važna ugradnja termoizolacionihmaterijala. Ovom prilikom Vamdostavljamo i način ugradnje istih.Lepljenje izolacionih ploča: malter zalepljenje se na izolacione ploče nanosi metodom ivično tačkastog nanošenja ili metodom potpunog pokrovnog nanošenja. Može se nanositi ručno ili mašinski. Minimalna zahtevana kontaktna površina od 40% postiže se nanošenjem lepka po svim ivicama u trakama širine oko 5 cm i po sredini najmanje 3 tačke promera 15 cm ili 3 trake širine 5 cm. Visina sloja se treba prilagoditi ravnosti podloge. Ploče se prema potrebi mogu rezati pomoću odgovarajuće mašine za rezanje. Obratiti pažnju na važeće smernice za ugradnju nacionalnih udruženja i aktuelnih nacionalnih normi (npr. DIN 55699 obrada od WDVS, odnosno ÖNORM B6410 itd.)
Kolika je optimalna debljina fasadne termoizolacije na stambenim zgradama, a koja na privatnim objektima ili kućama?
Optimalna debljina termozolacije zavisi i od debljine zidova koji su u kući ili u stambenoj zgradi. Po proračunima EE najoptimalnija termoizolacija na debljini zidova od 25 cm je 12 cm kamene vune.
Kako se rešiti problema s buđi na fasadi?
Svaki objekat je deo biotopa, izložen mikrobiološkom opterećenju. Alge i gljivice su najstarija živa bića na zemlji i veoma se lako prilagođavaju klimatskim uslovima. Alge i gljivice imaju svoje korisne funkcije, kao i razne štetne.
Pojava algi i buđi na fasadi može se rešiti na sledeći način:
• sanaciju je najbolje uraditi u proleće ili leti kad su fasadne površine suve
• na površine nanesemo materijal RÖFIX Algenkiller pomoću četke
• sačekati 24 sata da materijal deluje
• površine koje su jako opterećene bi bilo dobro iščetkati mekanom četkom kako ne bi oštetili strukture
• površine isprati
• obavezno sačekati da se fasada osuši
• ponovni nanos RÖFIX Algenkiller
• grundiranje podloga
• bojanje fasade sa RÖFIX PE 519 SISI Premium bojom.
Ovakva sanacija se smatra redovitim održavanjem fasade. Iz iskustava naših stručnjaka, sanirane površine su zaštićene od nove pojave algi i gljivica čak do 10 godina.
Koja je razlika između završnih maltera bele boje 2 mm i 2 mmR?
Razlika je u izgledu završnog maltera. Standardni 2 mm ima ujednačen sastav granulata, kod zaribavanja dobijemo ujednačenu zaribanu strukturu. 2 mm R je završni malter u kojemu je udeo mramornog peska takav da kod zaribavanja dobijemo žljebastu strukturu. Zaribavati se može kružno ili strukturu možemo da rastegnemo okomito ili vodoravno.
Akrilat Röfix – zašto pocrni, izgubi boju nakon 5 godina od navlačenja navedenoga na fasadu?
Potrebno je utvrditi sledeće:
1. Da li na fasadi ima algi i gljivica (mikrobiološko opterećenje) ili fasada bledi. Sve fasade su deo biotopa i mikrolokacija same zgrade može uticati na fasadu.
2. Trebala bi nam informacija kada je fasada postavljena (u kojim vremenskim uslovima). Fasade koje se izvode u 1., 11. ili 12. mesecu, u lošijim vremenskim uslovima, manje su otporne na mikrobiološki uticaj. Armirajući sloj se ne može dovoljno osušiti, zaostala vlaga koja prolazi kroz završni sloj uništava sve aditive koji štite fasadu od pojave algi i gljivica. Preostala vlaga također loše utiče na pigmente, posebno kod tamnijih tonova gde je veće grejanje fasade.